ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

Присуство властелске породице Белмузевиц и уцествовање њених цланова у историјским збивањима у Србији и Угарској мозе се пратити од тридесетих година па до краја XВ века. Период њиховог деловања у Србији био је везан за лицност и време деспота Ђурђа Бранковица. Године 1443. браца Вук и Ђурађ Белмузевиц, у време после првог пада Деспотовине, присутни су у јос неосвојеним крајевима Зетског приморја, одакле је Ђурађ одлазио у Угарску где се припремао велики хрисцански поход против Турака. У обновљаној Деспотовини, Вук и Ђурађ обављали су управне функције у Зети, па се зна да је 1450. године Вук Белмузевиц био управник области Лустице на јузној страни которског залива, коју је тада дрзао деспот Ђурађ. Године 1454. Белмузевици су стекли право грађанства града Дубровника. У рату деспота Ђурђа са Венецијом, посебно се истакао Вуков син Милос Белмузевиц, последњи војвода Србије у Зети. У време наследника Ђурђевог, деспота Лазара Бранковица, Милос је имао поседе у Сбији, па је познато да је 1457. године био заповедник Сребренице. После покусаја да помогне једном од намесника да, после смрти деспота Ђурђа, дође на власт, Милос је пао под турску власт. Године 1464. Дубровцани су му дозволили да се склони на њихоиву територију, у Стон, одакле је пресао у Угарску. Убрзо је постао заповедник једног дела коњице краља Матије. За ратне заслуге, Милос је од краља Матије добио многобројне поседе и спахилуке, међу којима и град Сасвар. По овом властелинству носио је племицки предикат "од Сасвара".
После смрти краља Матије, Милос Белмузевиц је присао краљу Владиславу ИИ Јагелонцу. Као признање за ратне заслуге, 1496. године добио је потврду права на сва имања примљена од краља Матије. Милос Белмузевиц је са зеном Оливером имао двоје деце- сина Вука и церку Милицу. Вук је погинуо млад, највероватније 1495. године. Убијен је приликом упада турских коњаника из Смедерева у једном манастиру негде у Потисју, на поседима Белмузевица. Тада је рањен и сам Милос. Умро је 1501. године. После смрти сина, Милос је издејствовао да његови поседи пређу на церку Милицу која се, негде после 1501. године, удала за Стефана Јаксица, циме су поседи Белмузевица припали Јаксицима.