ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

Поморавски
Први помен ове породице је кроз лик властелина Црепа Вуковица, у једном спору око власниства над манастиром Богородице Петруске, који се налазио у Петрусу, бастини породице Цреповиц. Петрус је у моменту уступања зупану Вукославу, првом познатом представнику Цреповица, био пустос која је убрзо прерасла у властелинство. По доласку на власт, цар Урос је зупану Вукославу и његовој деци потврдио овај бастински посед на коме је у селу Летисју саграђена црква. У повељи цара Уроса из 1360. године стоји да зупан Вукосав и његова два сина, Дрзман и Цреп, цркву у Летисју дарују манастиру Хиландару, а у повељи из 1371. године, ова црква се враца у власниство браци Вукославиц, Дрзману (у међувремену замонасеног под именом Дионисије) и Црепу. Дионисије је око цркве основао манастир. Из периода око 1375. године датира и повеља кнеза Лазара, која казе да су браца Дионисије и Цреп даривали неколико поседа манастиру Лаври на Светој Гори. Постоји и податак о познатом Цреповом боју на Бозиц 1380. године, када су, приликом првог упада Турака у земље под управом кнеза Лазара, један њихов одред сузбили на Дубравици код Парацина Цреп Вукославиц и Витомир, властелини кнеза Лазара.
У јуну 1411. године, помиње се јеромонах Венедикт Цреповиц, ктитор манастира Богородице Лијесанске, син Црепа Вукославица. Између 1425. и 1426. године, Венедикт Цреповиц превео је један део Сестоднева Јована Златоустог, од грцког језика на сербски.
Херцеговацки
"Поцтени витез" Прибислав Вукотиц коморник херцега Стефана Вукцица Косаце, спадао је у најузи круг поверљивих херцегових дворјана. Поред презимена Вукотиц, без сумње добијених по оцу, нисио је и презиме Цреповиц, како је у неколико махова забелезен у Дубровнику. Прибислав је, према томе, вероватно припадао породици Цреповица за коју се зна да је у то време зивела у Фоци. Из ове породице позната су и браца Радивој, Раде (Радета) и Радијенко Цреповиц, трговци, а Радета је висе година био и кнез Фоце. Ови цланови породице Цреповиц су припадали предходној генерацији, у којој се не помиње име Прибислављевог оца Вукоте. Прибислав Вукотиц- Цреповиц такође се бавио трговином, непосредно послујуци са италијанском градовима. На неком од европских дворова Прибислав Вукотиц произведен је у витеза, а такође је био носилац високог ордена Змајевог реда.
Ердељски
Међу угледним српским властелским породицама средином XВИ века у Угарској, били су и Цреповици, са најистакнутијим представником, Николом Цреповицем. Године 1550. био је заповедник у војсци Петра Петровица, рођака Запољиног, који је ратовао против фратра фра Јурја Утјесеновица- Мартинусевица, далматинског монаха. Годину дана касније, забелезен је међу војводама који су од краља Фердинанда примили најамницку плату. Приликом заузимања Темисвара, Никола Цреповиц је заробљен,али је касније ослобођен из ропства. Године 1556. усао је међу сеснаест одабраних великаса у Дрзавни савет и убрзо постао северински бан.
Катарина, млађа кци Николе Цреповица, била је удата за властелина Валентина Терека млађег, а старија Јелена за власког војводу Петра Басарабу. Краљ Јован Сигисмунд, који је Јелену адоптирао за сестру, сам је присуствовао венцању. Јелена се касније развела од Петра и удала за Владимира Московљанина.