ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

Међу истакнуте велмозе који се појављују на врхунцу српске средњевековне дрзаве, под царем Дусаном, са високим титулама, великим овласцењима и поприлицном материјалном моци, свакако спада севастократор, деспод Дејан, господар неуобицајено велике области која је обухватала зупе Зеглигово и Пресево. Порекло деспота Дејана није утвђено. Био је озејнем Дусановом рођеном сестром Теодором, потоњом монахињом Евдокијом. Када је севастократор Дејан добио титулу деспота, није тацно утврђено али се са титулом севастократора помиње последњи пут 10. августа 1355. године. У време прерасподеле снага у Српском Царству, поодмакле године су га одвојиле од активног политицког зивота, те је висе пазње посвецивао својим задузбинама, пре свега манастиру Архиљевици. Успон области деспота Дејана прекинут је или његовим повлацењем у манастир, или смрцу, негде пре децембра 1371. године.
Деспота Дејана наследили су малолетни синови Јован и Костантин, који це после марицке битке формирати прилицно велику дрзаву. Браца су заједно управљала пространом обласцу у истоцној Македонији, мада се исправе са потписом старијег Јована Драгаса цесце помињу. Он је и носио знаке деспотског достојанства. Као деспот се први пут помиње 1373. године али је извесно да је титулу добио од цара Уроса. Браца Дејановици били су турски вазали, али су задрзали сироку унутрасњу самоуправу. Константин, млађи брат деспота Јована, није носио ни једну од високих византијских титула као ни вецина обласних господара после смрти цара Дусана. Једино достојанство које је Константин Драгас носио било је звање "господина". Када је султан Мурат 1. кренуо на Србију, на Косово поље избио је преко области Константина Драгаса. Судбина господину Константину, као турском вазалу, није била наклоњена па це при султану Бајазиту и заврсити свој зивот. 17. маја 1395. године, код места Ровина у Влаској, као Бајазитов вазал господин Константин је изгубио зивот.
Најлепси споменик у земљама које су дрзали браца Дејановици, свакако је црква Св. Јована Богослова у Поганову, где се на каменом запису помињу господин Константин и госпођа Јелена, Константинова церка. Јелена се овде помиње као госпођа иако је била царица, будуци да ју била удата за византијског цара Манојла 11. Палеолога. Са њим је родила осам синова од којих су Јован 8. и Константин 11. били византијски цареви. Константин 11. Палеолог, последњи византијски цар, погинуо је на зидинама Цариграда 29.маја 1453. године, када је и Византијско Царство престало да постоји.