ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 

Врло блиски Златоносовицима, били су Дињицици, властелка породица са друге половине XИВ века. Зивеци окрузени моцним суседима, нису успели да се уздигну до ранга најзнацајнијих породица последњег столеца Босанске Краљевине. Област коју су дрзали налазила се у Подрињу и приблизно се мозе свести на долину Јадра. Зупан Дињица први пут се помиње априла 1378. године.
Драгиса Дињициц био је активни судеоник у завери против кнеза Радослава Павловица и уцесник у убивству овог босанског властеле 23. августа 1415. године. Кнез Драгиса се цесто помиње у документима Твртка ИИ, као један од његових сабораца у нападу на Сребреницу. Лицности Павла и Коваца, браце Драгисе Дињицица, мање су познате. Ковац је у једној повељи краља Остоје титулиран као војвода. Војвода Ковац је имао синове Петра, Твртка и Иваниса. Петар Ковацевиц-Дињициц први пут се помиње као војвода 1436. године. 27. јула 1440. године примљен је за дубровацког грађанина. Низ година војвода Петар је био најистакнутији представник породице. Војвода Петар је помогао деспоту Ђурђу да заузме Сребреницу крајем 1443. године, због цега му је Ђурађ Бранковиц поверио надзор над једним градом. Петар је у међувремену напустио деспота Ђурђа, јер је по налогу краља Томаса маја 1455. године напао Сребреницу. Деспот Ђурађ је успео да одбрани град од напада војводе Петра, при цему је Петар убијен. На целу породице наследио га је његов брат Твртко Ковацевиц- Дињициц. Документа га први пут помињу септембра 1439. године као кнеза у Јадру, а као војводу 22. маја 1462. године. Неки цланови ове породице побегли су тада у Дубровник. Именом се међу њима помиње само Иванис Ковацевиц, за кога се казе да је у Дубровник досао а сином и церком. Није познато како су двојица Дињицица, Зарко и Вукиц, којима није могуце одредити место у родослову ове породице, доспели међу властелу породице Павловиц.