ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 
Најугледније влестелинско племе у области Требиња и Конавла у XИВ и XВ веку било је братство Љубибратица, које је временом издељено на многе гране. У време рата са Радославом Љубибратицем, Дубровцани су упорни у најстојањима да ово братство иселе из Босне, или бар до зетске границе, а уколико то није могуце, да се из сусетсва иселе макар Љубисици, један њихов огранак. Временом, односи између Дубровника и Љубибратица се поправљају. Љубибратици су се делили на две основне гране: Куделиновице, којима су припадали огранци Радоњица, Мрђеновица и Миокусовица, и Богданцице, са огранцима Љубисица и Медведовица.
Могуце је да је родонацелник најстаријих Љубибратица, Куделиновица, онај Куделин који се помиње тридесетих година XИВ века, али је, свакако, Радоња Куделиновиц био њихов главни представник. Радоња се помиње као водеца лицност Требиња, а пред крај 14. века појављује се са титулом војводе. Када је на власт у требињу досао Павле Раденовиц, забелезени су његови сукоби са Радоњом. Радоња Куделиновиц оставио је за собом два сина: Сумину, који је био без потомства и Добруска Радоњица, кога Дубровцани посебно увазавају у време покусаја да се домогну дела Конавла који је припадао Павловицима. По смрти, Добруска је наследио најстарији син Паоко Добрусковиц, који је свој утицај задрзао и у време када је Требиње пресло под власт
Косаца.
Огранак Мрђеновица води порекло од Радоњиног брата Мрђе, који за собом оставља синове Јунка, Остоју и Рохана, а од осталих потомака помињу се само Остојини син Дауцо и Роханов, Иванис.
Родонацелник трецег огранка Куделиновица био је Мрђин и Радоњин брат Милкус, по коме се његови наследници зову Милкусовици или Миокусовици. Од Миокусиних синова најдузе се помиње Прибил Миокусовиц кога срецемо до педесетих година 14. века. Следецу генерацију Миокусовица цине Вукосав Прибиловиц и Богета и Вукац Ђурђевиц. Богета Ђурђевиц и Вукосав били су господари села Бијела, а Вукосав је јос 1471. године био помињан као цовек херцега Влатка. Јунко, треци брат Радоње Куделиновица само се једном помиње, а подаци о његовом потомству су непознати.
Љубиса Богданциц је први који се помиње из ове породице, а позната су и његова два млађа брата Рајко и Медвед. Радоје Љубисиц, најстарији Љубисин син, био је једна од најутицајнијих лицности Требиња. Радоје је постао запазен јос за зивота свог оца када постаје војвода, а са својим људима се помиње јос 1420. године. Радоје је имао цетири брата: Радица, Радосава, Љубенка и Мрђу, али о њима није остало неких битнијих података.
Медведовици, други огранак Богданцица, добили су име по Љубисином брату Медведу. Помињу се 1459. године као једна од пет властелинских куца на Требињу, али Медвед Богданциц није имао у првим деценијама XВ века ни улогу ни углед брата Љубисе. Од његова три сина, Радоје се помиње 1428. године, о Добросаву са зна да је 1414. године имао људе у Ораховом Долу, а о Рајку Медведовицу последњи помен потице из 1436. године.