ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 
Породица Николици, господари Поповог поља, били су потомци хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, а сестрици босанског бана Стјепана И Котроманица. Зупан Никола, праунук хумског кнеза Мирослава имао је два сина, Владислава и Богису. Мало је података о првим цлановима ове породице, последњи пут се помињу 1363. године, највероватније као владари хумских области. Са кнезевима Вукосавом, Петром и Милисом Николицем, отпоциње друго покољење ове породице. Познато је да је име њихове мајке било Станислава, али је неизвесно да ли им је отац био Владислав или Богиса. Будуци да је Владислав био старији, а и из неких других извора, мозе се претпоставити да је он био отац тројице поменутих зупана. Успон браце Николица поциње после смрти краљ Твртка И, 1391. године. Као присталице новог краља Дабисе, њихов углед видно расте, и вец у децембру 1392. године, Дубровацка Република прима их за своје грађане. Доласком краља Остоје на босански престо, Николици су се, као присталице краљица Јелене, насли у незавидном полозају, те су били присиљени да тразе утоцисте на дубровацкој територији. У рату Босне и Дубровника, као властелин војводе Сандаља Храница Косаце, уцествовао је и Вукосав Николиц. Погинуо је приликом једног окрсаја са дубровцанима, а сахрањен је у Стону, 28. новембра 1403. године.
Гргур, син Вукосава Николица, присутан је и историјским збивањима у Босни током борби Твртка 2. против краља Остоје. Од 1414. године, Николици примају могорис по овласцењу краља Остоје, сто је непосредан доказ да су се налазили међу његовим присталицама. Знак веце самосталности Николица у овом периоду огледа се у постављању царина. Међутим, 6. јула 1418. године, Гргур Николиц је издао повељу о укидању царина. До нароцитог осамостаљења Гргура Николица досло је у време грађанског рата за владе краља Стефана Остојица. Посто се налазио на страни краља Стефана Остојица, директно је окренуо леђа свом господару Сандаљу Храницу. Уз помоц Дубровника, страсти су се стисале и Николици висе нису покусавали да се ослободе власти босанског војводе. После његове смрти, Николици су остали верни његовиом наследнику, Стефану Вукцицу Косаци. Гргур Николиц умро је у јулу 1436. године.
Синови Гргура Николица, Вук и Вукасин, наставили су завистан однос према Стефану Вукцицу Косаци. Вукасин Гргуревиц био је уз њега у покусајима да се докопа Зете. Године 1442. Вукасин је пао у млетацко ропство, али је уз помоц Дубровцана пустен на слободу. Последње вести о Николицима су из 1453. године, када су и даље били на страни Стефана Вукцица Косаце. Неизвесно је како су заврсили, али је сигурно да су са своје области исцезли далеко пре него сто су Турци завладали Хумском.