ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 
Властелска породица Павловици, познати и као Јабланици или Јаблановици, по родонацелнику њиховом Радену Јабланицу, имала је поседе у истоцној Босни, а њен успон поциње крајем 14. века, са кнезом Павлом Раденовицем. Кнез Павле Раденовиц знатно је просирио своје области после смрти Твртка 1., па је, поред крајева око реке Криваје и Праце, дрзао и град Борац код Власеница, трговисте Працу, рудник Олово, а пред крај 14. века, после победе над Саковицима, Требиње, зупу Врм са градом Клобуком и половину Конавла са Цавтатом. Павле Раденовиц је убијен у Сутјесци, августа 1415. године, у завери краља Остоје и Сандаља Храница, босанског војводе.
После смрти Павла Раденовица, његова земља је подељена, а смртно непријатељство међу босанским баронима, претворило се у дуготрајно ратовање Павлових синова, Петра и Радослава, против Сандаља Храница. Да би одрзали остатак оцевих области, браца Павловици обратили су се Турцима за помоц. Старији, Петар, погинуо је 1420. године у борби са Исак-бегом, који је био на страни Сандаља Храница.
Велики војвода Сандаљ Храниц и војвода Радослав Павловиц, најпознатији цлан ове породице, били су потцињени босанском краљу Твртку 2., али су били вазали султана Мурата 2. Њих двојица су били
суседи, непрестано у сукобима. Марта 1435. године изненада је умро војвода Сандаљ Храниц. Наследио га је синовац Стефан Вукциц Косаца, али и са њим је војвода Радослав наставио непријатељства. У рату са њим, војвода Радослав је изгубио Требиње и зупу Врм са Клобуком, а потпуно је истиснут и из Приморја. После смрти војводе Радослава Павловица, новембра 1441. године, његов син Иванис Павловиц продузио је јос неколико година непријатељство против свог ујака Стефана Вукцица и против њега је подрзавао кјраља Стефана Томаса. Друга два сина војводе Радослава, војвода Петар и кнез Никола, господарили су наслеђеним земљама у истоцној Босни, али ограницени утицајем Стефана Вукцица. У налету Турака 1463. године страдале су земље Павловица, освојене без вецих тескоца, а последњи Павовици су погубљени.
Павловици су припадали јеретицкој цркви босанској, а у близини Рогатице налазили су се стецаци над гробовима војводе Радослава Павловица, његове зене, једног сина, брата и извесног верног му слуге. На великом надгробном споменику на српском језику истесан је натпис:" Ја, војвода Павловиц од Радасела, господар и кнез ове земље, лезим овђе у овом гробу. Док зивљах, не могасе ме турски цар никојим јунаством, ни какви даровима, па ни борбом, ни великом силом са моје земље ни потиснути ни побиједити; јос мање сам мислио да се одрекнем своје вјере. Бог ми је дао да сам много пута побиједио Турке. Хвала Богу и слава сто вазда вјеровах и сто своју земљу остављам јос у хрисцанској вјери".