HomeFAQ/

     Najznaajniji spomenik sredeg veka u dolini Plive svakako je tvrdi grad Sokol (Sokograd), cije se ruevine nalaze u Sokou, iznad vrletnog kaona Sokonice. Pod Sokolom, cije ime (po Kuripeiu) znaci koliko i "sokolov kamen" i koje najbolje odrazava njegov vrletni polozaj, bio je u julu 1363. poraen ugarsko-hrvatski kralj udevit, kad je pokuao da osvoji Plivsku i Vrbasku upu i tako oslabi bana Tvrtka. Zasluga to se ugarska vojska morala ve treeg dana povuci pripada Vuku Hrvatiniu, ocu velikog vojvode Hrvoja koji je branio grad. Tvrtko se zato oduzio "...svom virnom sluzi u ime vojvodi Vuku Hrvatiniu za egovu vrnu slubu..." i darovao "u plemenito" cijelu Plivsku upu sa Sokolom u kojem je tad bio centar upe. Dva puta su ugarsko-hrvatski kraevi, najpre udevit, a zatim Sigismund (1405) pokuali da osvoje tvrdi Sokol bez uspeha. Grad je dospo u ugarske ruke tek 1463. kad je propala bosanska drava. Posledi bosanski kra Stjepan Tomaevi, beei pred Turcima, boravio je krae vrijeme u Sokolu koji je tad odbio napad Turaka.

   Meutim, kao centar Plivske upe, Sokol je prilino stariji od tih sudbonosnih dogaaja. Arheolokim ispitivaima je utvreno da najstarijoj sauvanoj fazi iz kraja 19. veka prethode jo dve ranije faze koje bismo mogli datirati najranije do polovine 18. veka kada se u izvorima u Bosni spomiu prva utvrea. Toj najstarijoj (romanskoj) fazi pripadao bi omai grad koji se sastojao samo od odbrambene kule (A) i malog dvorita. Najstariji ostaci ve proirenog grada po svojim formama i strukturi spadaju u prelom 14 i 15 . u doba ojaale artierije. Po svemu izgleda da se ve u ovo doba grad proirio i na Doi grad. Tada je po svoj prilici izgraena i kula na drugoj strani kaona Sokonice koja je sluila kao zatita od artierijske vatre sa zapadne strane.

   Promene koje su nastale tokom daeg razvitka, koji je diktirao sve jaci razvoj artierije sastoje se u ojaavau perimetralnih bedema na kojima je podignuto jos sedam kula (B, C, D, E, F, G, H). Svi ovi objekti dospeli su do nas samo u temeima. Dok su stajali, mora da je celokupan ansambl gradskih utvrda, poloen na tako visokom mestu pruao upravo impresivnu sliku i respekt neprijateu to nam donekle doarava Kuripeieva gravira iz 1530. godine.

   Turcima koji su Sokol konano zauzeli 1521. preostalo je jedino da ojaaju zidine jer je grad ve u 15 vijeku zaokruio svoj izgled. Turci nisu na Sokolu izgradili kazamate koji su bili najboa odbrana od artierije, jedino su ojaali postojee bedeme, naroito istoni, tako da se neka zidna platna sastoje od tri sloja koji izgleda odgovaraju trima fazama u istoriji grada: unutranji najstariji sloj pripada bosanskoj fazi (do 1463), sredi ugarsko-hrvatskoj iz vremena Jajake banovine (1464-1521) a vaski najmlai sloj turskoj fazi (1521-1833). Grad je vojska napustila tek 1833. i od tada je preputen zubu vremena.

   Najzanimiviji nalaz sa grada je romanski doprozornik koji bi mogao poticati ili sa dvora ili sa crkve u gradu (na graviri je prikazana crkva). Fragment doprozornika ukraen pleternom bordurom (dvoplet) sa palmetama iskopan je u najdubem sloju i svakako pripada najstarijim fazama grada.

   Tako se Sokol od malog romanskog grada, preko burga iz 14 veka razvio u artierijsku tvravu koja je zadrala vrednost sve do poetka 19 veka. Danas, pretvoren u ruinu, Sokol predstava ugodno izletite odakle se prua velianstven pogled na dolinu Plive. lanovi planinarskog drutva Vitorog su oistili "gori grad" od suvinog rastia i napravili klupe i time ovaj prostor jo vie pribliili izletnicima.