ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

За родонацелника савремене српске династије сматра се онај кнез који је Србе довео на Балканско полуострво. После извесног броја година роди се од њега Висеслав и од њега Радослав и од њега Просигој и од њега Властимир. О времену и околностима владавине прве тројице зупана готово да нема никаквих близих података. За време владавине кнеза Властимира, око 850. године досло је до сукоба између Срба и Бугара који су мирно зивели као блиски суседи. Ниста даље се не мозе реци о његовој владавини као ни о околностима под којим су га наследили синови Мутимир, Стројимир и Гојник. Мутимир је постао наследник владарског права али је територија подељена међу брацом. И у периоду ове генерације српских кнезева досло је до новог спрско-бугарског сукоба у коме је бугарски кан Борис приморан да склопи мир са Србима. Непосредно после овог рата наступила је неслога међу Властимировим синовима. Будуци најстарији, а вероватни и најмоцнији, као победник је изасао кнез Мутимир. Своју брацу протерао је кану Борису, задрзавси само Петра, Гојниковог сина. Петар је, међутим, убрзо побегао у Хрватску. У ово време, негде око 870. године Срби су конацно примили хрисцанство.
Стројимир је у Бугарској остао до краја зивота. Његов син Клономир имао је сина Цаслава, будуцег и, уједно, последњег познатог владара династије Властимировица. Кнез Мутимир је умро 891. године, а наследио га је најстарији син Прибислав. Прибислав се на престолу задрзао једва годину дана. Са власти га је збацио брат од стрица Петар Гојниковиц, који се 893. године вратио из Хрватске. Три године касније Петра је напао Бран, други Мутимиров син, али је био поразен и при томе ослепљен како би заувек био одстрањен из даљих борби за српски престо. Вец две године касније као нови претендент на престо у Србију је из Бугарске стигао Клонимир, Стројимиров син, који је успео да заузме Достинку, али на крају бива побеђен и убијен. После овога Петар Гојниковиц се на престолу одрзао даљих двадесет година.
Негде око 917. године бугарска војска, на целу са Павлом Брановицем, креце на Србију. У тим борбама Петар би заробљен и одведен у Бугарску, где је у затвору и умро. На власт дође Павле Брановиц, крајем 917. године. Кнез Павле је владао три године ослањајуци се на Бугарску. Због каснијег преласке Павла Брановица на страну Византије, бугарски цар Симеон прузио је Захарији, сину Прибислављевом, подрску и овај је, прогнавси кнеза Павла, ступио на српски престо 921. године. Посто је и Захарије убрзо постао противник Бугара, цар Симеон је на Србију, негде 922. године послао војску која је била потуцена. Овакав пораз нагнао је Симеона да 924. године посаље нову војску, под новим заповедницима. Међу њима је био и Цаслав, син Клономиров. Посто је Захарије побегао у Хрватску, српски зупани су морали признати за новог владара Клономировог сина. Том приликом зупани су похватани и са једним бројем становника одведени су у Бугарску. Део зивља је побегао у Хрватску, а други део је утоцисте насао на територији под византијском управом. Србија је, после готово једног века отпора досла под бугарску власт. Обрт прилика у Бугарској охрабрио је Цаслава и он се после седам година вратио у Србију. Цаслав је признао врховну власт византијског цара и у њему насао свог заститника, тако да му је цар Константин 7. Порфирогенит помогао ба обнови власт. Када је у Босну, као саставни део Цаслављеве дрзаве усао угарски кнез Кис, Цаслав му се супротстави. У овим борбама угарски кнез би убијен, а као одмазда уследи нов напад. У том нападу Цаслав би заробљен и са својим сродницима бацен у Саву.
Кнез Властимир је, поред синова имао и једну кцер, којој даде за муза Крајину, сина Белоја, зупана Травуније, области у залеђу Дубровника и Боке Которске. Властимир је Крајини доделио титулу кнеза, коју су касније носили и његови наследници Хвалимир и Цуцимир.