ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 
Висе од два и по века били су присутни на историјској позорници цланови ове знацајне херцеговацке породице, као господари пространих области у доњем току Неретве. Најстарији познати предак ове породице звао се Богавац и зивео је поцетком 14. века. Богавац је имао синове Мрдесу и Радивоја. О њима се мало зна, једино да је Радивој имао два сина, Ђурђа и Вукица.
Ђурађ Радивојевиц се пви пут помиње на целу ове куце око 1390. године. Због немира у Босни Ђурађ је од Дубровцана затрзио "слободни лист" како би, у слуцају опасности, могао да се склони на њихову територију. Тада је вероватно добио и право грађанства Дубровника. Када је на власт у Босни досао Стефан Остоја, Ђурађ је са породицом пребегао у Дубровник, али се вец следеце године помиње као господар Дријева, вазног трговацког града на Неретви. Након 1409. године висе нема вести о браци Ђурђу и Вукицу. Вукиц је имао сина Вука, а Ђурађ синове Павла, Николу и Влатка. Војвода Павле Ђурђевиц први пут се помиње 1415. године у вези са запленом једне млетацке лађе од стране његових људи. У сукобу са извесним Војином Срациновицем била су ухапсена браца Павлова, Никола и Влатко. Помогли су им Дубровцани, али су овом приликом Ђурђевици изгубили део својих области. Током 1434. године браца Ђурђевиц и Вук Влатковиц су добили градове Вратар, Нови и Крусевац, а такође им је врацена бастина коју је
одузео Сандаљ Храниц. Вук, син Вукица Радивојевица није имао уских потомака. Браца Ђурђевиц зивели су отприлике до 1444. године, а војвода Петар, син Павлов, умро је поцетком 1452. године.
Међу цлановима ове породице који су са Дубровацком Републиком склопили уговор против херцега Стефана Вукцица Косаце, помињу се: војвода Иванис, кнезеви Марко, Андрија, Зарко, Радивоје, Бартол и Тадија, синови кнеза Влатка, затим кнез Томас, син кнеза Николе, и Павле, син војводе Петра. Цланове ове породице Дубровцани су примили у ред своје властеле и дали им у бастину једну куцу у Дубровнику. Посто су уцествовали у породицним сукобима Косаца, војвода Иванис Јурјевиц и његова браца играли су знацајну улогу у подели земље која је уследила. Посто је опет пао под херцеговацку власт, војвода Иванис је морао да се обрати за помоц Дубровнику, сто је довело до тога да им краљ Томас додели нове поседе али није познато где су се оно налазили. Јако је теско сазнати детаље о другим цлановима ове породице као и о годинама њихове смрти. Зна се поуздано да је војвода Иванис умро између 1482. и 1483. године.
Андрија, син кнеза Влатка, закалуђерио се 1458. године и добио име Августин. Посто је напустио манастир, 1476. године прикљуцио се борби која се водила у последњим остацима земље херцега Стефана. Последњих година зивота је пресао на страну Турака, а помиње се да је и узео муслиманску веру. Поцетком 1488. године заробљен је и затоцен у угарску тврђаву Кос, где је највероватније и погубљен. Све негде до 1492. године неке од области дрзали су потомци породице Влатковиц, ослањајуци се на Угарску. То су највероватније били Зарко, Тадија и Ђурађ, њихов нецак. "Ђурађ хумски" се помиње и у једном писму из 1498. године, а претпоставља се да је он био син Андрије (Августина). Обавезе Дубровацке Републике према овој породици престале су после смрти војводе Зарка, 24. марта 1498. године. После његове смрти помињу се наследници овога војводе, али они нису имали неку знацајну улогу у јавном зивоту.