ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 
Оснивац породице Војиновиц, војвода Војин, господар Гацког, био је један од најистакнутијих велмоза краља Стефана Децанског, а припадао је и кругу великаса око младог краља Стефана Дусана. Синови војводе Војина, Милос, Алтоман и Војислав, такође су узивали поверење краља Дусана, на цијем двору су Милос и Војислав и запоцели своју каријеру, оба са титулом ставилаца, звања ниског ранга, али довољног да омогуцује увид у политицка збивања и уцествовање у њима. Најстарији син војводе Војина, ставилац Милос Војиновиц, коме је предстојала сјајна каријера, умро је млад. О другом сину, Алтоману Војиновицу, не зна се много, а неколико сацуваних података потврђује његово високо место у кругу Дусанове властеле. Пред крај зивота је носио титулу великог зупана, а последњи пут се помиње 1359. године.
Војислав Војиновиц, најмлађи син војводе Војина, који се јос 1350. године помиње као ставилац, пред крај зивота, за владе цара Уроса, постао је најмоцнији великас у српској дрзави. Од оца и браце наследио је властелинство, цему је до пролеца 1359. године припојио зупе великог целника Димитрија. Његова област достигла је највеци обим 1363. године, када је захватала прилицан простор између Рудника, Дрине, Поповог Поља, Дубровацке Републике, Боке и Косова. Умро је изненада у јесен 1363. године, а наследила га је његова удовица кнегиња Гоислава, са малолетним синовима којима се убрзо губи траг.
Зупан Никола Алтомановиц, син великог зупана Алтомана, први пут се помиње новембра 1366. године као један од великаса српског Царства, а 1367. године као господар Рудника. Године 1368. скоро цела област Војислава Војиновица била је у рукама младог зупана. У прегруписавању снага за владе цара Уроса, Никола Алтомановиц је ступио у пакт са Лазаром Хребљановицем против моцних Мрњавцевица. До сукоба је досло 1369. године; у току боја Лазар се повукао, а млади зупан једва је извукао главу. После марицке битке и смрти цара Уроса, децембра 1371. године, Никола Алтомановиц дрзао је област у западној Србији према Босни, све до Дубровника, а успевси да поврати Рудник и стратеско утврђење Звецан на Косову, обновио је старе области Војиновица, и из нове прерасподеле снага изасао као најјаци обласни господар. Ступање у савез са Млетацком Републиком скупо је костао зупана Николу. Босански бан Твртко и кнез Лазар, током лета 1373. године, удрузеним снагама и брзом офанзивом, унистили су власт раског зупана. Његову земљу поделили су међу собом, међутим изгледа да му је остављена титула зупана и једна мала област за узивање, будуци да се последњи пут помиње као зупан 23. јануара 1398. године.