ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

После Цаслава Властимировица Барски родослов помиње десет генерација владара пре појаве Јована Владимира. Проналазак једног оловног пецата из ИX века упуцује на извесног кнеза Петра од Дукље. Комбиновањем неких података досло се до датума смрти Јована Владимира- 22.мај 1016. године. Њега је наследио стриц Драгимир, а овога син Добросав. Родонацелник дукљанске династије Стефан Војислав, наизменицно се назива Србином, Травуњанином и Дукљанином. Негде се цак назива и именом Добросав. Његов отац био је зетски кнез Драгимир, а мајка кци Љутомира, великог зупана Раске. Рођен је код Брусна у Дринској зупанији, непосредно после оцеве смрти. После устанка 1034. године био је заробљен, па успевси да побегне 1038. године подизе нов устанак. Посто је после много борби успео да сацува самосталност неких области, кнез Војислав је завладао великим простором између Бојане и Неретве, а вазални однос према Византији био је само симболицког карактера. Војислав је, негде око 1042. године на превару заробљен, а на његово место је досао његов син Михаило. Недостатак података о Михаилу упуцује на закљуцак о сређеним односима са Византијом наредних двадесет година. Након тога, наступило је отворено непријатељство према Византији. Устаници у Македонији су предлозили Михаилу да његовог сина Константина Бодина поставе за владара дрзаве која је требало да буде основана после устанка. Прихвативси, Михаило је послао Бодина у Призрен, где је прогласен за цара и том приликом добио име Петар. На Косову код Пауна, децембра 1072. године, Бодинова војска је поразена а он сам заробљен. Бодин је послат у Цариград и затоцен у манастиру Св. Сергија и Вакха а потом, по царевом наређењу, прогнан у Антиохију.
Следеци помен Михаила и Бодина датира из 1081. гидине. Бодин је са својим трупама полако освајао византијске територије, па се убрзо ослободио врховне византијске власти и сам запоседе неке области у унутрасњости. Бодин је тада узео Раску и у њој поставио два зупана: Вукана и Марка, а потом и Босну где постави кнеза Стефана. Нови намесник Драца, Јован Дука, напао је Бодина, заробио га и послао у ропство. Бодин се негде око 1090. године ослободио ропства и и повратио власт у Дукљи. Последњи помен краља Бодина је у вези са првим крстаским походом, 1096. године. Краљ Бодин је умро 1101. године.
Бодин је непрекидно био у завади са својим сестрицевицима, синовима кнеза Бранислава. Бранислав је био син Радослава, рођеног брата краља Михаила. Околности под којима је Михаило добио краљевску круну недовиљно су јасне. Међутим, његов ктиторски портрет осликан у цркви Св. Михаила у Стону, недвосмислено потврђује његово краљевско достојанство. Безуспесни покусаји краља Михаила да Барску епископију подигне на ранг архиепископије, посли су за руком његовом наследнику. 8. јануара 1089. године Клементе 3. Виберти је издао епископу Петру булу којом га уздизе на полозај архиепископа, а Барској архиепископији одређује које јој епископије припадају. После Бодина на престо је досао Добросав, Бодинов брат, затим Коцапар, Бранислављев брат, потом Владимир, син Владимира, Бодиновиг рођеног брата. Иза њих следе: Ђорђе, Бодинов син, Грубеса, Бранислављев син, Ђорђе по други пут, Градихна, брат Грубесин, а после њега син му Радослав, од кога је управу над Зетом и Требињом 1162. године преузео раски зупан Деса.
Последњи дукљански владар није био кнез Радослав, вец кнез Михаило, о коме говори неколико докумената са краја 12. века. Он је био нападнут од стране великог зупана Стефана Немање, након цега су области под владавином кнеза Михаила биле припојене дрзави Немањица. На основу неких докумената, мозе се претпоставити да су Михаило, син краља Владимира и кнез Михаило, последњи познати цлан дукљанске династије, исте лицности.