ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи
Јос за време краља Бодина, први пут се помиње родонацелник ове раске владалацке породице. Краљ Бодин је за зупане у раској области поставио Вукана и Марка. Вец 1093. године Вукан је онај цовек који је дрзао власт у Далмацији. На Вукана је са својом војском кренуо цар Алексије. Раски зупан се повукао у тврђаву Звецан, понудивси византијском цару преговоре. Не постујуци уговор о миру, Вукан поново нападе Косово. 1094. године Вукан је поново био приморан на преговоре, али је овог пута предао цару своје синовце по имену Урос и Стефан Вукан. Нови покрет Срба против Византинаца догодио се у пролеце 1106. године. Трајао је до јесени исте године и овога пута донео јос једну победу Вукану против војске Јована Комнина. Вукан је своје освајацке намере усмерио и према Дукљи. Умро је негде између 1112. и 1115. године
Зупана Вукана наследио је синовац Урос 1., син зупана Марка. У време бугарско- византијског рата, 1027. године, Срби су узели уцесце, али се устанак заврсио поразом, земља је била разорена, а велики број становниства одведен је у Малу Азију. Угарски краљ Стефан 2., пред крај зивота, одлуцио је да свог наследника озени Јеленом, церком српског великог зупана
Уроса 1. Поред Гезе, краља Угарске, Бела и Јелена су имали јос два сина, Ладислава и Стефана, који су такође били краљеви Угарске. У време владавине Беле ИИ, изузетна лицност на угарском двору био је Белос, син Уроса И, а брат краљице Јелене. Веци део зивота је провео у Угарској. У изворима се најцесце помиње као бан, а од 1145. године као палатин. Као вест војсковођа истакао се у неколико наврата. Умро је негде око 1198. године. На једном од својих поседа у Срему саградио је бенедиктински манастир посвецен Св. Стефану.
Уроса 1. наследио је син Урос 2.. Велики зупан Раске био је свакако вец 1146. године све до 1155. године. У првом походу на Србију, 1149. године цар Манојло И Комнин је разирио Рас и освојио Никаву и Галиц. Следеце године српска војска је поново поразена на Тари, а Урос ИИ други је лисен власти која је предана Деси. Манојло је, убрзо, поново довео на власт Уроса 2., признавси га као раског владара али и као и свог вазала. И следеци покусај Уроса 2. да својој земљи обезбеди самосталност није уродио плодом. Посто га је цар Манојло, 1155. године прогласио за раског владара, Уросу ИИ се губи даљи траг. Познато је да је зупан Деса управу над Зетом и Травунијом преузео тек 1162. године. Зупан Деса је даривао бенедиктинском манастиру на Локруму цркву Св. Панкрација на Мљету, а острво Мљет манастиру Св. Марије у Италији. Зупан Деса је умро у Требињу и ту покопан у цркви Св. Петра у Пољу.
Као наследници Уроса 2. помињу се двојица великих зупана: Примислав и Белус. Примислав је владао над Србијом 1162. године али је те године и збацен са власти. На његово место доведен је Белус. После кратке владавине Белус се повукао у Угарску и тамо умро. Постоје претпоставке о повезаности ове раске династије са Немањицима.