ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

Средњовековни писци и историчари се нису пуно интересовали за живот обичних људи али зато имамо доста увида у живот владара и њихове властеле. Знамо када су краљеви започињали ратове, о њиховим венчањима, хммм, и о њиховим "разводима" али је скоро немогуће сасвим сигурно рећи шта је обичан сељак најчешће имао за ручак.
Данас можемо да дамо неке претпоставке или да ближе проучимо старе рукописе, погледамо фреске у манастирима и опет нећемо бити апсолутно сигурни око неких ствари.
 
 
Није лако открити како су људи живели у оно доба јер се сви рукописи односе на животе владаре, властеле, о биткама и религији.
Знамо да су великаши имали велику контролу над сељацима који су били у обавези не само да раде на својој земљи, већ и да одређен број недеља раде на црквеним имањима као и на земљи свог обласног властелина. Поред тога кмет је морао да преда део свог рода обласном властелину.
Србија је била веома развијена земља за своје време, почевши од Уроша И (1243-1276) имала је перко 800 врста кованог новца који су били у употреби до краја 15. века.
 
Немачки рудари су дошли 1254. и са собом су донели најсавременију опрему тог времена. Рудари Новог Брда су силазили и до 190 м под земљу а европски "рекорд" тог времена је био 200 метара. Чак су знали и за киселину која је раздвајала злато од сребра. Српски рудари су били веома цењени и звали су их у јужну Италију да испитају потенцијална нова рудна налазишта.
 
Српски краљевски двор је дозвољавао и другим религијама да делују на својој територији (углавном католици) али им је било строго забрањено да православне вернике преобраћају у своју веру. Ово је изузетан пример јер су Европом тада беснели верски ратови. Стефан Немања је дочекао Фридриха Барбаросу, цара Немачке на путу у Јерусалим током крсташких ратова кад су и потписали заједнички документ.
 
Нисмо сигурни засигурно шта су јели али највероватније је месо и поврће било на менију. Док су се сељаци морали задовољити хлебом, јајима, млеком и сиром, властела је још уживала у дивљачи, воћу и риби. Шећер се није користио а замена му је био мед. Црно вино је било омиљено пиће и често се помиње у народним песмама из тог времена.
 
Трговина је била разграната и регулисана Душановим закоником који је гарантовао велику слободу за трговце и штитио их од похлепе великаша и напада лопова.
 
Уметност и књижевност је била привилегија богатих иако је Свети Сава учинио све да је што више рашири. Средњовековна Србија се може сматрати релативно образованом земљом јер је имала велики број рукописа и књига. У манастирским ћелијама монаси су ревносно преписивали разне рукописе а сам Деспот Стефан Лазаревић је имао велику библиотеку и написао неколико песама.