ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 
Властелска породица Златоносовици имала је своје поседа у Подрињу, на граници босанске и српске дрзаве. Иако су вец у другој половини 14. века имали знатан углед међу босанском властелом, по знацају и снази нису се могли мерити са Косацама, Санковицима и Павловицима. О првом Златоносовицу, ције име је остало непознато, зна се само толико да је био озењен једном од кцери војводе Вуцка Хрватиница. Позната су имена двојица његових синова: Стјепан и Влађ, уцесници битке на Косову у саставу босанске војске са Влатком Вуковицем Косацом на целу. Након овог датума губи им се сваки траг.
Први, именом непознати Златоносовиц имао је брата, ције име у непосредним историјским изворима такође није оцувано. Овај Златоносовиц имао је синове Вукасина и Вукмира. Војвода Вукмир Zlatonosovic bio je svedok, a po svemu sudeci i ucesnik u ubistvu kneza Pavla Radenovica u Sutjesci, 1415. godine. Kao udeo u podeli zemlje Pavla Radenovica Vukmiru je obecano Olovo. Pocetkom 1424. godine vojvoda Vukmir se razboleo i najverovatnije podlegao bolesti, posto se njegovo ime vise ne pominje.
Vukasin Zlatonosovic, koga kao vojvodu dokumanta pominju od marta 1425. godine, ostao je jedini predstavnikove vlastelske kuce. U prvoj polovini XV veka bio je jedan od najuticajnijih ljudi bosanske Kraljevine. Sredinom novembra 1430. godine, izmedju vojvode Vukasina i kralja Tvrtka izbilo je otvoreno neprijateljstvo. Posto se kralj spremao da napadne Zlatonosovica, Dubrovcani su, buduci od ranije prijatelji Zlatonosovica, izuzeli svog poslanika iz ovog napada. Iz Dubrovnika je, 22. novembra 1430. godine, kralju Tvrtku stiglo pismo u kome se izjavljuje zaljenje zbog slucaja koji se dogodio Vukasinu Zlatonosovicu. Moze se samo nagadjati kakve ja prirode bio ovaj slucaj, ali nije daleko od istine pretpostavka da je tom prilikom zapravo doslo do potpunog istrebljenja cele porodica Zlatonosovic.