ПорталHomeFAQ/УпутствоТражиРегиструј сеЛиста члановаКорисничке групеПриступи

 

Исходисте земље коју су Косаце поседовале цинила је област око састава Пиве и Таре, око Фоце, где се налазило село Косац по коме је породица добила име. Влатко Вуковиц, син Вика Косаце, први пут се помиње 1378. године као посланик краља Твртка И у преговорима с Дубровником. Као војвода босанске војске потукао је Турке 1388. године код Билеце. Ипак це војвода Влатко остати познатији као уцесник боја на Косову 1389. године. Умро је 1392. године, а његове земље преузео је његов синовац Сандаљ Храниц Косаца.
Сандаљ је од стрица наследио и титулу војводе. Преко цетири деценије активног политицког зивота овог најмоцнијег великаса свог времена обелезене су знатним просирењима територије Косаца. Цела Сандаљева област је практицно била изузета од власти босанског краља, те је водио потпуно самосталну политику. Због помоци краљу Ладиславу да дође на угарски престо добио је градове Скрадин и Островцу. Уцествовао је и у збацивању са власти краља Остоје и својој територији припојио је области породице Санковиц. Сандаљ Храниц, "по милости Бозијој велики војвода босански", умро је изненадном смрцу 15. марта 1435. године. Сахрањен је у цркви Св. Стефана на Сцепан пољу.

 

Сандаљева браца, Вук и Вукац Храниц, зивели су у сенци свог старијег брата. Управљали су земљом у Горњем Подрињу и зупама Говсе и Јелаца. Иван Вуковиц, син Вука Храница, био је једно време уз свог брата од стрица, Стефана Вукцица, али је касније ступио у слузбу Млетацке Републике.
Стефан Вукциц Косаца, "велики војвода русага босанског", потоњи "херцег од светог Саве", био је један од најмоцнијих великаса средњевековне Босне и најзнацајнији Косаца. Вец од 1432. године управљао је земљама наслеђеним од оца Вукца, а после 1435. године преузео је место свог стрица Сандаља Храница у тадасњим историјским збивањима. У сукобу са породицом Павловиц успео је да заузме неке њихове територије. Цесте сукобе са Твртком 2. продузио је и са Стефаном Томасем, али су ти сукоби престали када је постао угрозен од стране Млецана. Крајем 1448. године, Стефан је поцео да се назива херцегом. Није познато од кога је добио ову титулу али се претпоставља да је титулу узео сам. Његов покусај да град Нови- касније по њему назван Херцегнови- развије у трговацку луку, довео га је у сукоб са Котором и Дубровником. До заврсетка ових сукоба досло је средином 1454. године. После пада Босне, 1463. године, његове земље постепено освајају Турци и Млецани. Пред крај зивота, херцегу Стефану је од његове простране земље остало само узано подруцје око града Новог. Умро је 22. маја 1466. године.
Владислав Херцеговиц, најстарији син херцега Стефана, био је у сукобу са оцем јос од рата са Дубровником. Године 1453. султан Мехмед 2. уступио је војску Владиславу, са којом је он нанео пораз оцу и преузео власт над једним делом херцегове земље. Иако се измирио са оцем, није био задовољан поделом земље па је зато био искљуцен из оцевог тестамента, а након 1469. године трајно це се населити у Угарској. Влатко Херцеговиц, бастиник херцега Стефана, наследио је од оца титулу херцега и поседе око Новог. У својој политици ослањао се на угарског краља и Венецију. Умро је 1489. године на Рабу. Најмлађи син Стефана, Стефан Херцеговиц, потурцен је 1470. године и добио име Ахмед-паса. Убијен је у лето 1517. године, а сахрањен је у "двористу дзамије у касаби Херцег".